A gde će te da otputujete ?
U DONJI MILANOVAC!!! U stvari u LEPI MILANOVAC, a Donji i Gornji nek se zove ko hoće...
Na 198 km od Beograda na istok, na 22 (leti) ili 56km (zimi) od Majdanpeka - opštine, Borski okrug… Na nadmorskoj visini 75m... Po popisu 2011. godine formalno je 2410 stanovnika…Neformalno stanje danas - zimi 900 leti 3000… plus nekoliko hiljada ruža „zakinutih“ od 30 000 (koliko beše u godinama procvata) + 2 (koje sam ja zasadila, još se ne zna da li su „pretekle“) i dalje mirišu...

A zašto?
Kada&ako (uvek brate!) zafali lepo, dobro, blizu, bez „rana“ u džepu... Jer je lep. Mali. „Skockan u divnim bojama. U cveću, u zelenilu, u plavetnilu vode i neba , naš Halštat...100%
Jer ima divne „ukrase“. Dunav gde je najlepši, oglica od Djerdapske klisure, Miroča i Karpata.
Jer lepi mu „parfemi“ . Miriše mu Dunav, mirišu mu lipe po „kragni“ od brda , miriše mu pokošeno seno, mirišu mu ruže, sladoled. Mirišu mu jeseni na piljevinu od sečenih drva, na vlaške palačinke po kućama . Mirišu mu zime na led, na mraz, na sneg, na dimljenu ribu. Miriše mu lepota.

Jer lepo mu „mesto“. Na desnoj obali Dunava na sredini Djerdapa (posle dve klisure i jedne kotline), u srcu nacionalnog parka, izmedju zapanjujećeg početka i grandioznog završtka , u drugoj od tri djerdapske kotline , najdužeg i najlepšeg kanjona Evrope, (i u vrhu „sveta“)
Jer ima „rodoslov“. Slavni.

Pra pra predak mu „star“ (za sada ) preko 9000 godina – Vlasac (mezolitsko naselje), pa sledeći oko 8500 godina - Lepenski vir (neolitsko naselje)...Onda nešto „mladji „ Gradac prvo Mali pa Veliki i rimska Taliata. 3, 7. 11 i 12, 13 vek... Prvi bliski „predaK“ –(tačnije jedan od prvih jer duuuugačka istorija) zvao se Banj. na prvoj od 4 lokacije „zatečen“ u 17 veku , na ušću Porečke reke (12 km nizvodno od LEPOG Milanovca) kao ribarsko seoce – Sedište Porečke oblasti... Na drugu lokaciju, dunavsku adu, Banja se seli 1690. godine . Nemirna vremena i strah od turske vojske „poterali“ Banjane na ostrvo Poreč, petnaestak kilometara uzvodno. Tu su se „prekrstili“ u Poreč po ostrvu... (Poreč od porečje) Na treću lokaciju – (oko 8 km nizvodno) našao se ukazom Miloša Obrenovića 1832 godine…Preseljen sa dunavske ade-ostrva Poreč, zbog ledenih seča i poplava … I postao prvo naselje u Srbiji izgradjeno po urbanističkom planu...Uvek bio gradić, varošica, luka. Selo nikad! Menja(ju) ime po sinu Miloša Obrenovića –Milanu, u Milanovac, sve dok nije 1959. godine mesto Despotovica u Šumadiji prekršteno po starijem bratu Miloša Obrenovića-Milanu pa ih onda „razdeliše“ u Gornji i Donji…

Na ovu, „vašu za odmor“, po redu četvrtu lokaciju je „stigao“ sa treće, onda kada je CK Jugoslavije odobrio izgradju (… a SIV samo „sproveo“) HE Djerdap I ... 1972 godine…mesto je preseljeno, to jest novo izgradjeno 4km nizvodno …Novi Donji Milanovac… i eto ga tu gde je…Gde je i jedan Radiša – nadzorni organ, gradeći plato za“ LEPI“ nasipanjem (otimanjem) dela Dunava „nasuo“ i onoliko sebe samog...I eto, „Smirio“ se (valjda)...Kotlinu nije menjao sva 4 puta – mora da je zato što je baš, baš MESTO, ali ime jeste ...pri svakoj novoj „udaji“

I sada (još uvek) imamo Novi Donji Milanovac za „nas“ a samo Donji Milanovac za „vas“...Lep ko sponzoruša (umerenogospodskih prohteva)...Razmišljam da pokrenem promenu imena u minimum Lepi Milanovac…A može i samo LEPI… Jer ima raskošne „turističke mamilice“ u okruženju.

Da se odavde po ceo dan švrćkate veoma („naj“!) lepim krajem naše domovine... Do Kazana-srca 4.na svetu po lepoti kanjona, (Djerdapske klisure) brodićem, do Miroč planine da „penjete“ puteve Kraljevića Marka i vile Ravijojle, do Rajkove pećine da se zabezeknete kako je lepa, do raznih vidikovca od Ploča do Kovilova - da „dronirate“ rodjenim očima, do Kladova i hidroelektrane da se zapanjite od raznih gabarita i ...Do Rumunije za jedno popodne na kafu i u šoping…Do neolitskog nalazišta Lepenski vir...Ima još...Jer ima „štihove“…

Da vas pogodi Najlepši zalazak sunca – naš (i privatni) SANTORINSKI...
Ja, kada se zaželim Santorinija, od (aprila do oktobra) skoknem tu i „blejim“ ispred KMZ u smiraje i zalaske... Plaža pod zelenom „ogrlicom“ …Marina za „vezivanje“ i šetnju „nad“ velikom vodom…
Kafe „Teuta“ radi kibicovanja stranaca sa kruzera – ceo svet pred očima…
Pa kad padne mrak onda da se sladite kod Kapetana ili kod jedne od dve ribice Lepenske i Čarobne ili kod Poreča vlaškim sirom na gril ili na suvo, ili vlaškom ribljom čorbom, smudjem i kečigom i...u nekim još i tajnim“ mestima i hranom ...A da vas uspavljuje i budi hor minimum dva’esdevet kanarinaca... šumovi šuma i mirisi bašti...Eto...Jer je naš

Pravljena od ličnog rada... Kuću je KOMPLET – CELU - SVU „ručnoradio“ Divčina. Bez radnika. U „hobi“ vreme, 5 godina... Naravno i sve od drveta - od stolarije do nameštaja PRAVIO... Dela velikih Divčininih šapetina u koje se jednom smestila i „cela“ naslednica jednog Žike Šumara kada se tek rodila... Takvo mu je bilo i srce... Nena Divovica Čovečica je bila lepa, naročito je „imala lep deo oko očiju“ kada je prvi put Divčini pokazana... Drugi put je „izišla“ kao verenica a treći put kao „supruga“ kada je odmah odvedena u STARI DONJI MILANOVAC.. I bila je „pitoma“ i „dobrica“ i „domaćica“... Ostalo je istorija...

Jednog dana je svanulo proleće sa „samom“ kućom jer graditelj i posilna OTIŠLI... Potomkinje -ćerke zamajosane po velikom gradu bi i tamo i ovamo ali teško... Donji Milanovac iz milošte nazvan Lepi Milanovac ( a i San Milano) se (konačno) „ubacio“ u turističke tokove, meštani pospremali svoje kuće za turiste, pa “kud svi ... tu i“ Nenina i Raletova kuća ...“Krenula“ u novi život... i ...eto vam je sada... Nije da nije mesto gde ju je Divčina postavio... U mestu a kao da je na kraj sveta... Meštani i prolaznici kažu da joj se dive... Ne razumem, šta je tu za divljenje ali kažu da joj mesto za medalju jer... usamljena (nema komšiju uz g...rbaču), a blizu... Okružena šumom sa tri strane i nefrekventim putem sa četvrte...

Na 200 metara od centra, lepote od mesta, prema „hotelu“ uz manji uspon (jedina sa desne strane)... U „kragni“ od šume... Oko kuće malo bašta, malo vrt, malo šupe... “Navala“ šumskih „zvukova“ (šuštanje krošnji), okupacija „parfema“ od zelenih „živuljki“ (lipe kad cvetaju, pokošeno seno kada je uredjivanje, paradajez kad zarumeni... i ostali „ispadi“ prirode)... „Stalni“ koncerti sto ptica u glas ili razglasju ili solo deonice ujutru i u podne i horski nastupi zrikavaca u suton... Festival „svetla“ sa 500 svitaca... i tako... A naći ćete je - sa magistrale Bgd-Kladovo, kada udjete u Lepi Milanovac (“San Milano”), vi prva desno, posle 200m opet prva desno i na tom ćošku, eto vas... Izvolite... Dobrodošli...

Ima i jedna velika soba u prizemlju, ali samo ako ste BAŠ “zapeli” a velika ste “familija” a pre svega poznajete MIKICU.
…Deo nameštaja (svi kreveti, pomoćni ležajevi, stolovi, stolići, stolice, vitrine, tišljeraj i još po nešto) – ručni (hobi) rad Raleta- Divčine…

Zatim ima „predsobu“ sa trećim, pomoćnim ležajem. Ovde je moguće dodati još jedan pomoćni ležaj na zahtev. Ova „razmažena“ soba ima terasu u svojoj „predsobi“ koja „gleda“ Lepi Milanovac i baštu, a ima i izlaz na malu terasicu od „sobice“, JECE, koja gleda na šumu…U ovaj prostor može da se smeste 3 odrasle osobe i jedno dete do 12 godina.

Ručkovi  i večere...kolekcija „RAZVALJOT“, sezona  leto 2021.
Predjela topla i ’ladna, - zanimacije pred „kusanje“ ...
Izberite šta vam „namigne“...Pohovane Nenini cvetovi, pohovani vrganji, grilovano  razno  povrće, pohovan  Mikicin  vlaški sir, domaća Mikicina pileća pašteta, „ručni“ Mikicin majonez od Violetinih jaja, Raletove  pečene paprike udavljene u kajmak,  Mikicin ljutkasti početak  (mrvljeni  vlaški sir u „suknji“ od ljutih papričica, tucanog belog luka i zgnječenog praziluka) pita sa sirom, pita sa prazilukom, pita sa mesom, Nenina bela musaka ( pohovane tikvice u beloj pavlaci , celeru i belom luku pa zapečene), Mikicine „nežne“ pihtije...Mikicine projice „alapače“ (mnooogo jezika „govore“)...
KAŠIKA-toplo „kusanje“ pred „mandžu“...
(S)Naći će vas neka od...Načisto domaća  raskošna Mikicina pileća supa sa knedlama ili naninim dronjcima od prosa, Nenina koprivina čorba, ničija dobra teleća čorba (siroče), Mikicina paradajz čorba razvaljot, „upadice“ krem čorbe  od gljiva,  od tikvica, od  šargarepe...od čega vam se ’oće...
Njeno „glavno veličanstvo“ MANDŽA
Nema šansi da vas neka od...promaši...Nenine teleće šnicle u belom vinu na belom luku sa restrovanim krompirom ; Mikicina  kapama od zelja sa dve vrste mesa; Mikicin gulaš od pilećih srca, Mikicina mućkalica sa pletinom i slaninicom; Mikicin aromatični  prebranac; Mikicin djuveč  od zoba  sa pilečim batacima; Mikicine gurmanske ćufte na praziluku; Nenin paprikaš od piletine...Mikicine sarmice od vinovog lista , od zelja od svega, Mikicine punjene suve paprike; I još NENIN gostinski ručak i NENINA lepa večera...
VEGANSKE mandže
Za početak...Paprike punjene pasuljem, ili sirom ili krompirom; djuveč od prosa i vrganja; mućkalica od pečuraka; krem čorbe od povrća...
VEGETARIJANSKE mandže
Dok se ne „zagreje“  tiba...Gulaš od gljiva; paprike punjene sirom; ćufte od povrća na praziluku; Luksuzni brzbrašni lebac...
SLATKA čuda
Mikicina „ljubav“, Voćna šampita,  Veličanstvena  kafa...

Napomene...
Obroci se poručuju prilikom rezervacije ili najkasnije 24 sata ranije...Kako zbog čega? Pa jer piše da su namirnice sveže i brendirane? Pa treba vremena da se trkne po šta treba i gde treba, da se navata koga treba - jer ne kupujemo po „Lindama“ i „Maksijima“, nego „lovimo“ sem po svojoj  i  po tudjim baštama i  torovima...
S ljubavlju...
Mikica – zastupnica  kuće Nena&Rale

Nena&Rale -  Kratka Gastronomska  Ljubavna  Istorija  Mikročovečanstva  by Mikica

Nevenka-Nena je bila najstarije dete  od četvoro   u porodici  Hadži – Ilić. od Oca  Ljubomira, (čiji je deda išao na Hadžiluk, te otud dodatak “ Hadži“), šnajdera  muških odela,  koji je stvarno bio majstor i to najbolji ...Vredan...“Hranio“  veliku porodicu „sve na iglicu“... I majke Ljubice, „merne jedinice“  za domaćice...stuba porodice...Kod koje nema levo desno nego samo u poslu oko kuće, bašte,  šporeta...dece, muža ...Pola Knjaževca je dolazilo na „konsultacije“  ili na zamolbe za „čas“ pred slave, praznike,  veselja...A torte i kolači su „svi“ samo kod Ljubicu  ’TELI da budu najbolji...Što je izazivalo muke kod mnogih, poštovanje i zazor... I tako...
Radiša – Rale je bio  prvo od  petoro  Darinkine dece i jedino  Nestorovo...Nestor je bio jedan od četvoro braće bogatih za ONA vremena , za koga je porodica preko reda isprosila lepu  Darinku  od 16. Godina  (mada je njena starija sestra bila na „redu“)...Onda se rodio Radiša-Rale –Bate...Onda je Nestor otišao u vojsku u Zaječar iz koje se nije vratio jer ga u povratku stigao infarkt na železničkoj stanici...Onda se Darinka pod pritiskom  preudala da bi Nestorova  porodica (tako bilo tada)zadržala Radišu...I tako on rastao sam, u „komuni“ familije  na Kosovu u planinskom podkopaoničkom  zaseoku, i izrastao u čovečinu i bukvalno i figurativno ... u svim životnim „veštinama“ bio samouk...I završivši škole, poslat posle rata da „odradi“ 2 godine  stipendiju u Lepi Milanovac...I onda ga je, posle par godina „oženio“ jedan prijatelj fotograf za svoju rodjaku  iz Knjaževca. Nevenku – Nenu. Radiša je baš bio RADIŠA, vredan, radan, pametan, bekrija, znamenit –utkan u noviju istoriju Lepog Milanovca (jer je Stari prvo „dopravio“ pa srušio, pa Novi „napravio“)...iz koga se nije fizički micao od 1952. pa do kraja života, osim što je sedamdesete promenio adresu u ličnoj karti u Beograd (stigla Mikica – JA,  za srednju školu, mala Jeca za prvi razred)...Tako da smo nas tri „devojke“ (Nena, Mikica i Jecko) prešle u Beograd  a Rale , sada kao terenac dolazio svakog vikenda  (novoj) kući..
Milena – Mikica (JA) je bila prvo dete Nene i Raleta...Rodila se u prvoj godini braka zbog čega je Nena bila malo  razočarana-jer baš je htela malo da „proživi“  oslobodivši se brakom (mislila da je tako)  mengela  strogih roditelja...Ali je naravno volela beskrajno Mikicu i uživala u majčinstvu baš onako kako ona hoće. Lepotu roditeljstva je njoj i Raletu kvario doktor Milan koji je vrteo glavom u vezi  još dece...Rale se pomirio da će da ima samo jedno dete ...žensko...Mikica je rasla u izobilju ljubavi jer je bila prvo unuče i kod Nane Ljubice , pa su je ujaci i tetka mnogo voleli, mazili i negovali...Jednog dana  oko njene 8. godine neko joj je došapnuo da će imati brata ili sestru..I bila je presrećna....Ona je naravno mnogo želela sestru...
Jelena – Jeca se rodila posle 8 godina, i bila je srećno dete od presrećnih roditelja i uvek su je doživljavali kao „poklon“ od života...Pošto  su se već bili pomirili da neće više biti dece...Za razliku od Mikice, koja je bila bolešljiva, uvek mnogo mršava, slabog apetita , Jeca se rodila ogromna i rumena i prelepa do te mere da je Rale, po dolasku iz bolnice rekao prestravljenoj tašti (koja se sekirala  pošto je zet želeo muško) nešto kao...“Tašto  ...žensko je... (na šta se ona trgla).Ali nije mi žao, mnogo je lepo“...Te se nabijeni vazduh u sobi ispumpao do nirvane a u kući je zavladala radost...Jeca je odmah  bila dete koje jelo sve čega se dohvatilo, ko gladna „godina“ što je donelo ogromnu radost Neni i Raletu napaćenih mrljavom i bolešljivom Mikicom...I tako

   Doručci su u NAŠOJ kući bilo BEOGRADSKO J ili Lepomilanovačkoj  bili kultni, naročito kada ih je spremao Rale vikendom  (  dolazio ili bio  „kući“ )   gde je ustrojen i  uvek  poštovan  „protokol“: Ustaje se ( u „ponoć“  za „neke“ a normalno za druge), slatkence, kafence pa u kola pa na pijac...Oko 10 sati se sve istovara na kuhinjski sto i onda pristupa „operaciji“, za vreme koje je sav „fundus“ posudja bio iskoriščen i odložen na kasniju „obradu“ Neni . „Majstor“ se ,kako takvima i priliči, bavio  „kreacijama „  menija i „izvodjenju“. Doručak za „drvoseče“ ( bahato  sa kalorijama i količinom)...Pa negde oko 11 se zasedne sa  komšilukom  ili prijateljima ili ko naleti...Počinjalo se zdravo,  „organskom medicinom“ – rakijom koja je već bila „konsultovana“ još za vreme spremanja  „BURGIJE ZA RAKIJU“ - bilo gibanice četničke (da curi mast  niz bradu),  bilo kačamka sa prženim mesom, slaninom i „bačenim“ kajmakom , bilo kuvanom škarpinom a la Radiša..bilo novim specijalitetom...Pa se doručak otezao do pred ručak uz smeh i zabavu....Pa se onda samo premeštalo u krevet da doručak malo odmori  pa onda može dalje..
Mikicu (mene)  tada nije uopšte doticalo ta kreaitivnost , koju je morala da „ispoštuje“ jerbo otac bio neprikosnoveni autoritet u svemu čega se dotakao...Koji se mrštio i režao na  Nevenku zbog moje indolentnosti...
Mikica (Ja skroz) uvek (sam) bila drkoš (na oca) i nije se dala za kuću a naročito ne za kujnu -koju  je prezirala i  posećivala samo u nuždi ...Jer da je htela da  bude Nena, onda se ne bi  smucala po fakultetima...(ispitivala par-radi utvrdjivanja    „prave ljubavi“  )...I tako...Nena se majčinski izjedala  naspram odgajanja ženske dece... Jer je starija (JA)  bila divlja, a mladja, Jeca- koja je baš mnogo kasnije došla“ kao poklon“ (Neni doktor Milan rek’o da neće više biti dece)pa  zato bila mnooogo mažena...Nana Ljubica, kada bi bila u gostima  kod ćerke,   grdila bi  Nenu  i u pedesetim godinama kako je bruka  kao majku jer joj  unuke ništa „od kuću „ ne znaju...I tako...Zbog čega se Nena „odgovarala“ majci (pokvario je muž) ali se povremeno „ jela“ i često bogoradila...
...“Ova matora (ja) uvek terala po svom, nekako nikad upristojena i ukalupljena...Nego nekako  svoja, nadžak...Obučena „onako“, drska, nepitoma, u ratu stalno sa NJIM..Ni momka na vreme...Ni nekog  primerenog...Ne zna se ni ko je...Ova „mala“, nekako uvelk „mala“, maza, nežna, šeprtlja, samo nered napravi“...
Onda  smo nas dve pozavršavale škole,porasle, Rale je napravio i kuću u Lepom Milanovcu...Nena se, po prestanku potrebe  boravka u Beogradu, „vratila“ kod njega... I tako..
Kuća uvek bila nezaključana , euforično „srećna“ zbog i za vreme dolaska komšija, gostiju,  društva potomki...Nena je u daily outlook (6 do 16h) uvek imala pripasanu kecelju da ne dangubi u sporednim stvarima...I bila spremna uvek na gotovs da DODA, (dokuva, dopeče...) šta treba  ili šta nam se prijelo ili šta nam stiglo..uz pesmu ( kako je divno pevala)...Jer volela društvo...Ljude...A ljubav (i sreća) na usta  (iz njenih ruku dela)  ulazi...
Jednog dana, gledala  me (Mikicu)  dok se „montiram“ ispred ogledala pa me nervirao taj  zgroženo- zabrinuto -pun ljubavi i tuge pogled koji se ne“ čuje“ (jer vidi nakostrešenu spremnost da se sune vatra i  na slovce)... I ne izdrža nego mi pade na „oroz“ sa:
- Mikice sine, što se bre tako unakažavaš,   ko će te takvu? (čupava frizura, opičene „gaće“ bezoblična  bluza) -  i „rizikovala“ život svoj jer je usledila  salva...
- Pa pošto mi istek’o rok“upotrebe, i više me niko „pravi“ neće, onda mogu da se ružim do mile volje...Iza čega me“ ubadao“ njen rastuženi  pogled...
Jednog drugog dana, više godina kasnije,  mrtva ’ladna sam konkurisala za mesto direktora marketinga u novom  hotela Hayat...Psiho test i ostale testove sam polagala zajedno sa nekoliko stotina kandidata  za sve pozicije...Ponudjeno mi je da za početak budem u kuhinji  šef pomočnom osoblju , a da me školuju za kuvara jer se valjda pokazalo da sam talentovana  za kuvanje...JA?! Svašta!
Jednog  opet (SUDBONOSNOG)  dana, više godina kasnije, (kad su već svi izgubili nadu, a ja se zapanjila nad samom sobom), uvek bučno kretanje kroz dnevnu sobu je odjednom NAPAO tajac posle kratkog ljubavnog razgovora koji je dopirao iz kuhinjske niše:
- Mikajlo, je’l si gladan?(Pitam ja zaljubljena do ušiju , kada mi vreme već odavno isteklo...)
– Pa mogao bih...
- Šta bi voleo da jedeš? (misleći na kafanu, eventualno na Nenino skuvano u kući za taj dan, pa da se „doda“).
- Sarme.
- Sarme? Ali ja ne znam da kuvam sarme!(JA NE ZNAM ništa da SKUVAM osim kuvanog vina i kuvane rakije –možda, ako zagusti;  a silno sam poželela da mu JA nešto spremim-tolika me ljubav napala)
- Ja ću da ti pokažem!
Prvo smo išli u nabavku  da me „uvede“ u  PREDIGRU...Te PRVE je spremio ON. Naučio od majke...
Ostalo je istorija ...

Ljubav me koštala slobode od kuvanja...Zavoleh  kuvanje jer Mikajlo Voleo kuvano, a ja volela Mikajla... Na opšte zapanjivanje majke i porodice, a najviše same sebe (Ja, kojoj su muškarci bili ništa, „niža“ bića, koje za nuždu treba iskoristiti pa baciti)...I DRUGARICA koje su zaključile da sam  sam prsla!
Ko bi se  ovome sada nadao...

I tako kuvam evo 30 i kusur godina...Volim...
Sada kuvam za sebe , za prijatelje i za goste...
Moj dečko,  gromada od dobrog čoveka,  divna ličnost, da ne kažem persona,  pošto mi ONDA pokazao kako se prave sarme, više se nije hvatao šerpi...Skroz je   uživao u iću i piću...Roda gurmanskog...Umeo...
Sve voleo i da jede i da proba  osim cvekle i paštete (recidivi  iz vojske)..Posle je jeo  MOJU paštetu koju sam kreirala specijalno za NEJEDICE tako da ne mogu da joj odole....
Ljubav BUDI neznane talente...
U ljubavnom gnezdu  Nena i Rale (da, da, sada ZNAM da je to bilo ljubavno)   leti samuje Mikica - JA  (samo dok čeka VAS) , raduje se  da vas ugosti, nahrani , „razmazi“...

Dakle, ovaj (maliJ ) hvalospevajući  uvod se izmigoljio iz odluke da kuća  Nena i Rale želi da vam ulepša  jutra u Lepom Milanovcu i preko stomaka,  iz srca,  od ljubavi.